Malo gazdinstvo, koze i sir koji pravimo sami.
Priroda dobrih ukusa nije slogan. To je redosled kojim radimo.
Poljoprivredno gazdinstvo Stojković nalazi se u [MESTO]. Koze držimo od [GODINA] godine, a sir smo počeli da pravimo prvo za kuću i komšije. Kada su ljudi počeli da se vraćaju po još, napravili smo malu siranu.
I dalje radimo isto kao na početku: mleko od sopstvenih koza, sirenje istog dana, ručno soljenje i začini koje bismo i sami stavili na sto. Ne pravimo velike količine, i ne planiramo.
[OVDE IDE VAŠA LIČNA PRIČA — ko vodi gazdinstvo, koliko koza imate, koja rasa, šta vam je najvažnije.]
Drugačije mleko, drugačiji sir
Prirodno beo
Koze karoten iz trave pretvaraju u vitamin A, pa u mleku ne ostaje žuti pigment. Zato je kozji sir snežno beo, bez ikakvog beljenja.
Kremast i blago pikantan
Kozje mleko ima više kratkih i srednjih masnih kiselina. One siru daju onaj prepoznatljiv, blago kiselkast i pikantan ukus.
Sitnije masne kapljice
Mast u kozjem mleku je u sitnijim kapljicama nego u kravljem. Mnogima je zato kozji sir lakši za stomak.
Od muže do paketa
Mleko
Muzemo ujutru i uveče. Mleko ide u siranu istog dana, ne putuje i ne čeka.
Sirenje
Mleko se podsiri, gruš se seče i polako cedi u kalupima, bez presovanja na silu.
So i začini
Svaki kolut se soli ručno. Aleva paprika, masline, bilje i biber dodaju se u siranu, ne u fabrici.
Pakovanje
Sir se vakuumira i šalje u rashladnom pakovanju, da stigne onakav kakav je izašao iz sirane.